Koja je razlika između internacionalnih, multinacionalnih i globalnih preduzeća

Ako ste pomislili da izmedju ovih oblika kompanija ne postoji razlika, pogrešili ste. Internacionalna, multinacionalna i globalna preduzeća se razliku jedna od drugih po više kriterijuma. U nastvku ćemo ukratko predstaviti osnovne razlike, a ukoliko vam je potreban detaljniji seminarski rad ili diplomski rad na ovu temu, pošaljite nam upit mailom.

Internacionalna preduzeća

Da bi za neko preduzeće mogli da kažemo da je internacionalno, to preduzeće treba da obavlja svoje aktivnosti na domaćem i barem jednom stranom tržištu. Postoje razni motivi za izlazak van domaćeg tržišta, a ti motivi su najčešće: snižavanje troškova proizvodnje, pristup resursima kojih nema na domaćem tržištu i izlazak na nova tržišta i povećanje prodaje.

U zavisnosti od motiva i mogućnosti preduzeća, internacionalne aktivnosti mogu biti: izvoz, direktna strana investicija, akvizicija, zajednička ulaganja i strateške alijanse i izdavanje licence.

• Izvoz je u suštini plasiranje proizvoda na strano tržište. Proizvod se može prodavati preko nekog posrednika ili direkto. Samim izlaskom na novo tržište prodaja se povećava, pa samim tim i prihod. Prilikom izvoza potrebno je da naše proizvode usaglasimo sa standardima i propisima novog tržišta (ako se razlikuju od domaćeg), što iziskuje dodatne troškove. Takođe, tu su i troškovi transporta i carina. Ukoliko su na kraju troškovi manji od prihoda, onda je izlazak na to tržište isplativ. Samostalan izlazak na novo tržište ili preko distributera zavisi od više faktora. Sa jedne strane distributer već poznaje to tržište i njegove propise, ali sa druge strane može favorizovati proizvode konkurenta (pošto može da zastupa više uvoznika istovremeno) i time smanjiti prodaju.
• Direktnom stranom investicijom (izgradnjom fabrike u vlasništvu) preduzeće ostvaruje potpunu kontrolu nad svim segmentima poslovanja u inostranstvu.
• Akvizivija je kupovina preduzeća koje posluje na stranom tržištu. Akvizicijom se dolazi do potpune kontrole nad kupljenim preduzećem.
• Zajedničko ulaganje i strateška alijansa je aktivnost ulaganja kapitala dve ili više firme iz različitih zemalja, radi formiranja nove firme. U ovim situacijama se profit deli prema udelu u firmi, tj. prema uloženom kapitalu. Problem zajedničkog ulaganja je rizik deljenja informacija i odavanje know-how.
• Izdavanje licence je aktivnost prilikom koje preduzeće licencor (naše preduzeće), izdaje pravo na korišćenje licence na određeni period drugom preduzeću, za određenu novčanu nadoknadu. Pod licencom se podrazumeva ustupanje prava na korišćenje tehnologije i tehničkih znanja potrebnih za izradu i prodaju proizvoda.

Prilikom izbora internacionalnih mogućnosti, treba voditi računa o tri kriterijuma: rizik, potrebni resursi i stepen kontrole.

Ukoliko  preduzeće ima sledeće karakteristike: već je veliko, već je brend (poznato ime), dobro sagledava međunarodna tržišta, lider je po pitanju tehnologije u svojoj oblasti ili ima neki proizvod ili uslugu po kojima se izdvaja, sam proces osvajanja novih tržišta je lakši i biće uspešniji.

Multinacionalna preduzeća

Da bi se preduzeće smatralo multinacionalnim, potrebno je da ima vlasništvo, kontrolu i upravljanje sredstvima u najmanje dve zemlje. Ova preduzeća imaju filijale u velikom broju zemalja, a u te filijale se vrši prenos kapitala, resursa, informacija, znanja i ljudi.

Postoje tri vrste multinacionalnih preduzeća (MNP):

• Evropska MNP (nastala investiranjem u rudarstvo i poljoprivredu u bivšim kolonijama).
• Američka MNP (nastala investiranjem u razvijene zemlje, radi supstitucije uvoza)
• Japanska MNP (nastala investiranjem u novo-industrijske zemlje, radi supstitucije izvoza)

Pored ove tri standardne vrste MNP, postoje i hibridne vrste multinacionalnih preduzeća.

U razvoju MNP postoji 5 etapa:

1. Preduzeće kreće da izvozi proizvod na strano tržište.
2. Eliminisanje posrednika i uspostavljanje veće kontrole osnivanjem filijala.
3. Direktan ulazak na strano tržište ( izgradnja fabrike na stranom tržištu).
4. Direktne strane investicije rastu i stvaraju se preduzeća-roditelji na stranom tržištu.
5. U petu fazu ulaze samo najuspešnija preduzeća. U ovoj fazi se međunarodno preduzeće transformiše u globalno.

Dešava se u praksi da neka multinacionalna preduzeća preskoče neki od koraka.

Globalna preduzeća

Da bi se preduzeće smatralo globalnim, potrebno je da ispuni tri uslova: glavne poslovne funkcije nisu locirane na mestu gde je centrala, proizvodni kapaciteti su u svim krajevima sveta (nisu vezani za neku nacionalnu teritoriju) i globalno preduzeće prodaje svetski proizvod.