Mada većina nas uživa u ovim gotovo prolećnim
temperaturama, to se itekako održava na naše zdravstveno stanje, hteli mi to da
priznamo ili ne. U ovo doba godine nekada je bila prava jesen, a ponekad se
događalo i da nas iznenadi snežni pokrivač...Što bi rekli naši stari: U moje
vreme, kad se znao neki red...Sada, usled brojnih klimatskih promena, globalnog
otopljavanja, zagađenja i mnogo čega još, poremetila se i klima. Tako se, vrlo
često događa da u mnogim zemljama deca već godinama nisu videla sneg ili, da
pak padne na mestima na kojima ga decenijama nije bilo.
Čak i ljubitelji snega mogu slobodno da kažu
da toliko očekivani i željeni snežni pokrivač utiče prilično loše na život u
gradovima i otežava uobičajeno funkcionisanje. Zapravo, lep je samo dok pada,
ali ubrzo otežava funkcionisanje kako pojedinaca, tako i brojnih službi.
A da li ste se nekad zapitali kako nastaje
sneg? Verovatno ste zaboravili ono pto smo svi učili nekada iz “ Prirode i
društva”... Zato, da pokušamo da ponovimo...
Uobičajena definicija je: “Sneg je padavina u
obliku ledenih vodenih kristala, koja se sastoji od manjih delova nepravilnog
oblika. “ Da bi moglo da dođe do nastanka snežnih pahuljica, potrebno je da se
ispune različiti faktori. Na prvom mestu je temperatura. Zato treba znati da
voda na temperaturi od nula stepeni Celzijusove skale i nižoj menja svoje
agregatno stanje, odnosno prelazi iz tečnog u čvrsto agregatno stanje, koje mi
znamo kao led. Na formiranje snežnih pahuljica utiču i vazdušne struje, ako i
vlažnost, doba godine, geografskih karakteristika određene lokacije, poput:
nadmorske visine, geografske širine i tako dalje.
Pod snegom se smatra voda u čvrstom agregatnom
stanju, čija se kristalizacija odvija u atmosferi. Iako pahuljice imaju istu
hemijsku formulu kao kapi vode ili led, razlikuje ih upravo kristalizacija.
Jedan ili više spojenih kristala mogu da čine pahuljicu.
Svaki kristal snežne pahuljice zapravo je
kristal leda. A geometriju svakog tog kristala određuje geometrija molekula vode
od koga je stastavljen. Molekul vode se sastoji od atoma i to: dva atoma
vodonika i jednog atoma kiseonika, a razmak između njih je 105 stepeni.
Nakon toga se molekuli povezuju na određeni
način, odnosno u nizove šestougaonih prstenova i na taj način pahuljica dobija
šestougaonu strukturu, koja golim okom nije vidljiva.
Po do sada dostupnim merenjima, u sezoni 1998
– 1999. godine su na području planine Maunt Bejker u Sjedinjenim Američkim
Državama izmerene najveće ukupne snežne padavine na čitavom svetu i to čak 28
metara. A najveća pojedinačna količina snežnih padavima je izmerena na Srebrnom
jezeru u američkoj državi Kolorado 1921. godine i iznosile su skoro dva metra,
tačnije 1, 93 metara.
Bilo da volite sneg ili ne, postoje mnoge
lepote koje on nudi. Na prvom mestu su uživanja mališana u sankanju, grudvanju,
paravljenju Sneška Belića. A tu su i brojni zimski sportovi, poput skijanja, na
primer.
U novije vreme, kako se sve češće događa da
snežni pokrivač ne padne gde treba, u brojnim zimskim centrima koriste
takozvane snežne topove, kako bi svojim gostima omogućili da uživaju u zimskim
čarolijama, pa makar i na veđtačkom snežnom pokrivaču.
Napisao Vladimir iz turističkog
portala http://www.tt-group.net/
